Stihovi
Dugo je Branko stajao u mestu
U odelu iz Drugog svetskog rata
Želeo je da se oblači po modi
Želeo je da bude u trendu
Jednoga dana si'šo je u grad
Da kupi sebi novo odelo
Lutao je dugo, nije naš'o ništa
Što bi bilo po njegovoj meri
Iznenada ugleda nešto
Čizmice roze pred njim su bile
Neizmerna radost mu
prostruji kroz vene
Stajaše mu one kao salivene
Čizmice roze boje,
naš je Branko presrećan sada
Čizmice roze boje, on je ponos našega grada
Dodoše neki pakosni ljudi
Uzeše mu čizmice nove
Stare i sive navukoše njemu
Ostaviše ga i dalje da sanja
Čizmice roze boje,
naš je Branko presrećan sada
Čizmice roze boje,
on je ponos našega grada
